Штиль ехал и видел поля, горы, дома, море, мосты, ветряки, другие машины, других собак в машинах. «Я стою. А всё куда-то летит… Зачем? Только облака стоят. Единственные наверное, кто смотрит за мной»
Kitabın bu versiyasında siz asanlıqla elektron versiyadan audio versiyaya (və ya əksinə) keçə və əsəri əvvəl dayandığınız yerdən oxumağa və ya dinləməyə davam edə bilərsiniz.