Kitabı oxu: «Pre pranja zubića: Dan blaga Bajke za decu i odrasle | До того, как почистить зубы. День сокровищ. Сказки на сербском для детей и взрослых»

Волшебное предисловие

В Сербии живут два добрых брата-алфавита: кириллица и латиница. Они очень любят сказки и поэтому решили вместе рассказать вам эту историю.

Сначала сказка отправится к вам в гости на кириллице, а потом снова расскажет свои приключения на латинице. Слова, герои, чудовища и сокровища в них будут одинаковыми, а вот буквы наденут разные волшебные наряды.

Вы можете выбрать тот алфавит, на котором вам удобнее читать. А можете прочитать сказку дважды и познакомиться сразу с обоими, ведь каждый из них хранит свою маленькую магию.

Ну что, готовы открыть книгу и отправиться на поиски сокровищ вместе с Марком и Дино?

Пре прања зубића: Дан блага

Здраво! Ја сам Марко. Имам три године. Данас сам имао најдужи и најсмешнији дан на свету. А са мном је био мој најбољи друг, играчка диносаурус Дино.

Јутро. Оклоп великог витеза и прва битка

Чим сам отворио очи, мама је рекла:

— Марко, време је да потражимо благо!

Одмах сам знао о чему се ради. О зубној четкици, наравно! Она живи у чељустима страшне звери. Не знам зашто је тако. Ни мамина ни татина четкица не живе у нечијој глави. Само моје четкице већ пуне две године станују код разних чудовишта!

Кад је мама рекла:

— Марко, време је да потражимо благо!

ја сам одлучио да сваки прави јунак мора да има оклоп. А мој оклоп је, наравно, одећа.

Попео сам се до ормана и почео сам да се облачим.

Прво сам навукао чарапу на руку као рукавицу.

Онда сам обукао мајицу наопачке.

После сам ставио ногавицу на главу.

И важно објавио:

— Ево мог шлема!

Мама је пружила руке да ми помогне, али сам ја одмах повикао:

— Нећу! Сам могу! Ја сам витез!

Тата се насмејао, а мама је само уздахнула.

Дуго сам се мучио, мешао чарапе, ногавице и рукаве, али сам све време поносно понављао:

— Знам ја то!

На крају сам изашао у ходник у различитим чарапама, са мајицом наопако и јакном закопчаном само на једно дугме.

Осећао сам се као најхрабрији витез у целом краљевству.

Тог дана је у нашој продавници чудовиште био зелени нилски коњ.

Пришуњао сам се између полица и прошапутао:

— Нилски коњу, врати моје благо!

Таква су била правила игре.

Изабрао сам пасту од јагоде.

Она побеђује нилског коња.